This is some text inside of a div block.
Plaćanje karticama obezbeđuje Raiffeisen banka a.d. Beograd. Sva plaćanja se obavljaju u dinarima (RSD).
Ako si nedavno dobila dijagnozu, verovatno si ovo pitanje već ukucala u pretraživač. Ja jesam. Nakon preoperativne pripreme gde mi je TSH bio 9 i 2 nedelje posle operacije, sedela sam u kolima ispred ordinacije, sa nalazom na kome je pisalo Anti-TPO = 100, ultrazvukom štitne žlezde koja je bukvalno izdeformisana i tražila telefonom nešto što će mi reći da ovo prolazi.
Ono što sam našla bila su dva ekstrema. Sa jedne strane suvo objašnjenje da je Hašimoto doživotan i da ću piti tabletu do kraja života, tačka. Sa druge strane sajtovi koji obećavaju da će te trideset dana bez glutena potpuno izlečiti, uz link ka kupovini praha.
Ni jedno ni drugo mi nije pomoglo. Prvo me je ostavilo bez ikakve moći nad sopstvenim telom. Drugo mi je dalo lažnu nadu, pa krivicu kada se ta nada nije ostvarila.
Ovaj tekst je ono što bih volela da sam tada pročitala. Iskren odgovor na pitanje da li se Hašimoto može izlečiti, i mnogo konkretniji odgovor na pitanje koje je zapravo važnije: šta od svega ovoga ja mogu da promenim.
Ne. Hašimoto se, prema svemu što danas znamo, ne može izlečiti u smislu u kome se lečenje obično razume. Ne postoji terapija koja zaustavlja limfocite da infiltriraju štitnu žlezdu, niti koja regeneriše tkivo koje je već uništeno. Autoimuni proces se ne briše.
Ali ovde većina tekstova stane, a to je upravo mesto gde priča postaje zanimljiva.
Hašimoto nije jedno stanje. To je autoimuni proces plus, kod nekih žena, hipotireoza koja iz njega proizlazi, plus sistemska upala, plus simptomi koji često nemaju veze sa nivoom hormona. Svaki od tih slojeva ponaša se drugačije. Autoimunost se ne briše. Hipotireoza se nadoknađuje. Upala se smanjuje. Simptomi se mogu drastično popraviti.
Kada neko kaže da je "izlečio Hašimoto", obično misli na jedan od poslednja tri sloja. To nije laž, ali nije ni izlečenje.
To je remisija simptoma, i to je vredna, dostižna, merljiva stvar.
Zato je pogrešno pitanje "da li se Hašimoto može izlečiti", a pravo pitanje "koliko dobro mogu da živim sa ovim".
Kod Hašimota tvoj imuni sistem gubi toleranciju prema sopstvenom tkivu štitne žlezde. Limfociti se infiltriraju u žlezdu, stvara se hronična upala, a telo počinje da proizvodi antitela protiv tireoidne peroksidaze (anti-TPO) i tireoglobulina (anti-Tg).
Tokom godina, ta infiltracija postepeno oštećuje folikule i žlezda gubi sposobnost da proizvodi dovoljno hormona. Tada nastaje hipotireoza. Ali obrati pažnju na redosled: autoimunost dolazi prva, hipotireoza kasnije, i to ne kod svake žene.
Veliki broj žena sa Hašimotom godinama ima uredne hormone. Anti-TPO je povišen, ultrazvuk pokazuje karakterističnu hipoehogenost, a TSH i fT4 su savršeno u referentnom opsegu. I te žene se često osećaju loše. Umor, magla u glavi, nadutost, hladnoća, nesanica, promene raspoloženja. Kažu im da su nalazi uredni i da nema razloga za brigu.
Postoji razlog. On samo nije u hormonima.
Ovo je verovatno najvažnija rečenica u celom tekstu, pa ću je razdvojiti:
Levotiroksin je terapija za hipotireozu, a ne za Hašimoto.
Levotiroksin je sintetički T4. On nadoknađuje hormon koji tvoja žlezda više ne proizvodi u dovoljnoj količini. Radi to pouzdano, efikasno i bezbedno, i za veliki broj žena je razlika između funkcionisanja i nefunkcionisanja. Ne umanjujem ga i ne predlažem ti da ga prestaneš piti. To bi bilo neodgovorno i opasno.
Ali levotiroksin ne dodiruje autoimuni proces. Preglednim radovima iz endokrinologije to se navodi eksplicitno: dok se hipotireoza uspešno kontroliše hormonskom terapijom, osnovna autoimuna komponenta ostaje neadresirana. Limfociti su i dalje tu. Upala je i dalje tu. Antitela su i dalje tu.
Zato se dešava ono što je toliko frustrirajuće da mnoge žene pomisle da izmišljaju: TSH je 1.8, doktor kaže da je sve odlično, a ti se i dalje budiš iscrpljena. Nalaz je uredan zato što meri jednu stvar, a ti osećaš drugu.
To razdvajanje je zapravo dobra vest. Znači da postoji prostor za rad koji tableta ne pokriva, i da taj prostor pripada tebi.
Kada pitaš za anti-TPO, često ćeš čuti da broj nije bitan, da se ne prati i da ne treba da ga ponavljaš. To je delimično tačno u kontekstu postavljanja dijagnoze. Za dijagnozu je dovoljno znati da su antitela pozitivna, a da li je vrednost 90 ili 900 ne menja terapijsku odluku o levotiroksinu.
Ali "ne menja odluku o dozi tablete" nije isto što i "ne znači ništa".
Studija objavljena u časopisu Scientific Reports 2024. godine ispitivala je upravo ovo. Poredila je pacijentkinje sa Hašimotom koje su bile u eutireozi, dakle sa urednim hormonima i bez hormonske supstitucije, sa zdravim kontrolama. Rezultat: nivoi anti-TPO i anti-Tg bili su obrnuto povezani sa opštim zdravljem i vitalnošću, a pozitivno povezani sa proinflamatornim faktorima TNF-alfa i IFN-gama. Više od toga, viši nivoi antitela pratili su i veću izraženost konkretnih simptoma: nadutosti, proliva, osećaja hladnoće, zaboravnosti i umora. Anti-Tg je bio povezan i sa depresivnošću, nesanicom i emocionalnom ravnodušnošću.
Sve to kod žena čiji su hormoni bili uredni.
Zaključak koji izvlačim iz toga nije da treba da vadiš antitela svakog meseca i paničiš zbog svake oscilacije. Antitela variraju, laboratorije koriste različite metode i različite referentne opsege, i pojedinačan skok ne znači ništa. Zaključak je suptilniji: antitela su marker sistemske upale, a ne samo oznaka dijagnoze. Kada ona padaju tokom vremena, to obično prati i to kako se osećaš.
To je razlog zašto ima smisla raditi na stvarima koje utiču na upalu, čak i kada ti je TSH savršen.
Ovde moram da budem precizna, jer se ovaj deo najčešće izvrće u obe strane.
Spontani oporavak funkcije štitne žlezde kod autoimunog tireoiditisa je dokumentovan u medicinskoj literaturi, ne u blogovima. Klasična istraživanja koja se i danas citiraju pokazala su da jedan deo pacijenata sa hipotireozom uzrokovanom autoimunim tireoiditisom, nakon prekida terapije pod nadzorom, ostane u eutireozi. Procenti se razlikuju po studijama i po populacijama, ali govorimo o redu veličine od otprilike petine do dve petine ispitanika u pojedinim serijama, uz značajan deo onih kod kojih se hipotireoza vratila u roku od tri meseca.
Šta iz toga sledi za tebe? Tri stvari.
Prvo, remisija hipotireoze nije nemoguća i nije izmišljotina. Drugo, ona je manjinski ishod, a ne pravilo, i najčešće se sreće kod mlađih pacijentkinja i kod određenih podtipova bolesti. Treće, i najvažnije, ni u jednoj od tih studija ljudi nisu sami prekinuli terapiju. To se radilo pod nadzorom, sa serijskim merenjima hormona, u kliničkom okruženju.
Molim te da ovaj pasus ne pročitaš kao poziv da baciš kutiju levotiroksina. Naglo prekidanje terapije može te odvesti u tešku hipotireozu, a u retkim slučajevima i u ozbiljno stanje koje zahteva hospitalizaciju. Ako te ideja o smanjenju doze zanima, to je razgovor sa tvojim endokrinologom, ne odluka koju donosiš sama u kuhinji.
A remisija autoimunog procesa, za razliku od remisije hipotireoze, znači nešto skromnije i dostižnije: manje upale, niža antitela, stabilnija žlezda i, najviše od svega, dani u kojima se ne osećaš kao da vučeš telo za sobom.
Ishrana je oblast u kojoj se najviše obećava i najmanje nijansira. Evo šta stvarno stoji iza tri najčešće preporuke.
Pilot studija Krysiaka i saradnika iz 2019. godine pratila je žene sa Hašimotom koje još nisu bile na terapiji. Nakon šest meseci bezglutenske ishrane, nivoi anti-TPO i anti-Tg su značajno pali, dok se TSH, fT3 i fT4 nisu značajno promenili. Kasnija istraživanja daju mešovitu sliku, sa nekim studijama koje potvrđuju pad antitela, a drugim koje ne nalaze razliku.
Moj stav, koji ti dajem kao svoj, a ne kao univerzalnu preporuku: veza između Hašimota i glutena je previše dobro dokumentovana da bi se ignorisala. Celijakija i autoimuni tireoiditis dele HLA genetsku podlogu i često se javljaju zajedno. Ako imaš Hašimoto, ima smisla proveriti antitela na transglutaminazu pre nego što gluten izbaciš, jer nakon izbacivanja test više neće biti pouzdan.
Najbolja studija koju o ovome imamo je Abbott i saradnici, Cureus, 2019. Sedamnaest žena sa Hašimotom prošlo je desetonedeljni program koji je kombinovao AIP eliminacionu ishranu sa strukturisanom podrškom. Rezultati su bili izraziti u jednom sloju i nepostojeći u drugom. Kvalitet života se značajno popravio na svih osam podskala upitnika SF-36, a ukupno opterećenje simptomima palo je sa proseka 92 na 29. Istovremeno, nije bilo statistički značajnih promena u TSH, fT4, fT3, niti u antitelima.
To je poštena, korisna informacija. AIP može značajno promeniti kako se osećaš, a da ti nalazi ostanu isti. I zato je ključno ono što se najčešće preskoči: AIP nije doživotna ishrana. On ima eliminacionu fazu i, obavezno, fazu ponovnog uvođenja namirnica. Trajna eliminacija bez reintrodukcije nije protokol, to je nutritivno osiromašenje sa socijalnom cenom.
Sve više radova opisuje takozvanu osu creva i štitne žlezde. Kod pacijentkinja sa Hašimotom nalažene su promene u sastavu crevne mikrobiote i povišene koncentracije zonulina, markera propustljivosti crevne barijere. Predložen mehanizam je da narušena barijera propušta antigene u cirkulaciju, što doprinosi gubitku imunske tolerancije.
Praktično, to znači da vlakna, fermentisana hrana, raznovrsnost biljnih namirnica i pažnja prema digestiji nisu wellness dekoracija, nego deo autoimune slike.
Detaljan pregled svega ovoga, sa konkretnim namirnicama i primerima obroka, napisala sam u posebnom tekstu o tome kako izgleda hašimoto ishrana u praksi.
Suplementi su industrija, i lako je potrošiti stotine evra na policu koja ništa ne menja. Zato ću ti izdvojiti samo ono što ima ozbiljnu evidencijsku podlogu.
Selen je najbolje istražen suplement kod Hašimota. Sistematski pregled i metaanaliza randomizovanih studija objavljena u časopisu Thyroid 2024. godine obuhvatila je 35 studija i pokazala statistički značajan pad anti-TPO antitela, kao i sniženje TSH kod pacijenata koji nisu na hormonskoj supstituciji. Novija metaanaliza iz 2025. sa 21 studijom i preko 1600 ispitanika potvrdila je pad anti-TPO nakon tri i nakon šest meseci suplementacije.
Dve važne napomene. Efekat se gubi kada se selen prekine, što znači da nije reč o "kuri". I selen je element sa uskim terapijskim prozorom, gde previše nije bolje nego dovoljno.
Deficit vitamina D je izuzetno čest kod žena sa Hašimotom. Retrospektivna analiza objavljena 2025. godine na uzorku od 114 pacijenata našla je značajnu inverznu korelaciju između nivoa 25(OH)D i titra anti-TPO antitela, kao i više vrednosti TSH kod deficitarnih pacijenata.
Metaanalize randomizovanih studija pokazuju da suplementacija vitaminom D smanjuje titar anti-TPO, ali bez konzistentnog efekta na sam TSH, fT3 i fT4. Drugim rečima, vitamin D deluje na imunološki sloj, ne na hormonski.
Kod žena sa Hašimotom i subkliničkom hipotireozom, kombinacija mio-inozitola i selena pokazala se efikasnijom od selena samog. Novija metaanaliza koja je objedinila tri studije sa 288 pacijenata potvrdila je značajno sniženje TSH u odnosu na monoterapiju selenom, mada bez razlike u antitelima. Broj studija je i dalje mali, pa ovo treba čitati kao obećavajuće, a ne kao dokazano.
Doze, oblici, vreme uzimanja i interakcije sa levotiroksinom razrađeni su u tekstu o suplementaciji kod Hašimota, uključujući i one suplemente koje treba izbegavati.
Ovo je deo koji sam najduže odbijala da shvatim ozbiljno, jer mi je zvučao kao izgovor. Sada mislim da je možda najvažniji.
Hronični stres aktivira hipotalamo-hipofizno-nadbubrežnu osu i dovodi do trajno povišenog kortizola. Kortizol inhibira lučenje TRH u hipotalamusu i TSH u hipofizi, čime direktno dodiruje istu osu koja upravlja tvojom štitnom žlezdom. Istovremeno, hronični stres remeti imunsku ravnotežu, pomera odnos regulatornih i Th17 ćelija i povećava proinflamatorne citokine poput IL-6 i TNF-alfa.
Ostaću poštena i ovde: dokazi koji direktno povezuju psihološki stres sa nastankom Hašimota su ograničeni i nedosledni, znatno slabiji nego kod Grejvsove bolesti. Niko ne može da ti kaže da si dobila Hašimoto zato što si bila pod stresom, i molim te da tu krivicu ne nosiš.
Ali mehanizmi kojima stres pogoršava autoimuni proces i kojima pogoršava tvoje simptome su realni i mereni. A za razliku od tvojih gena, stres je nešto na šta možeš uticati.
Ono što pod samoregulacijom podrazumevam nije "opusti se". To je konkretan, dosadan, ponovljiv rad:
Kod fizičke aktivnosti postoji nijansa koju retko ko pominje, a meni je kao osobi koja trenira ozbiljno bila otkriće.
Istraživanja na velikoj hrvatskoj kohorti pacijentkinja sa Hašimotom pokazala su da rekreativno vežbanje i fizička aktivnost na poslu ne deluju isto. Viši intenzitet rekreativne aktivnosti bio je povezan sa nižim vrednostima anti-TPO antitela, dok je veće fizičko opterećenje na radnom mestu bilo povezano sa višim TSH i višim anti-TPO. Metaanaliza randomizovanih studija našla je da dugoročne vežbovne intervencije uz standardnu terapiju snižavaju TSH i povećavaju fT4.
Razlika je verovatno u kontroli i oporavku. Trening koji ti biraš, doziraš i posle kog se odmoriš deluje drugačije od iscrpljivanja koje ti je nametnuto.
San je druga polovina te jednačine. Žene sa Hašimotom u ispitivanjima kvaliteta života dosledno prijavljuju lošiji san, više anksioznosti i niži kvalitet života od kontrola. Ako biraš između jednog treninga i jednog sata sna, u fazi pogoršanja biraj san. Trening bez oporavka je samo još jedan stresor za istu osu.
Ako ti je sve ovo previše odjednom, evo redosleda koji bih preporučila nekome ko tek kreće.
Prvo, stabilizuj osnovu. Uzimaj levotiroksin tačno kako ti je propisan, ujutru na prazan stomak, sa razmakom od kafe i suplemenata sa gvožđem, kalcijumom i magnezijumom. Kontroliši TSH i fT4 po dogovoru sa lekarom. Ovo nije faza za eksperimente.
Drugo, proveri deficite. Vitamin D, feritin, B12, kompletna krvna slika. Nema smisla suplementirati naslepo, a ima mnogo smisla popraviti ono što je zaista nisko.
Treće, radi na jednoj stvari mesec dana. Ne na svima odjednom. Jedan mesec bez glutena, ili jedan mesec sa fiksnim vremenom odlaska na spavanje, ili jedan mesec sa selenom. Kada menjaš pet stvari istovremeno, ne znaš šta je delovalo, a kada odustaneš, odustaneš od svega.
Četvrto, vodi dnevnik simptoma. Ne nalaza, simptoma. Energija, san, digestija, raspoloženje, otok, temperatura tela. To je tvoj stvarni ishod, i to je jedini način da vidiš napredak koji laboratorija ne beleži.
Peto, budi strpljiva sa vremenom. Simptomi se mogu pomeriti za nekoliko nedelja. Nutritivni status za nekoliko meseci. Antitela, ako se uopšte pomere, za pola godine ili duže. Različiti slojevi imaju različit tempo, i to je normalno.
Nemoj očekivati da ćeš prestati da piješ terapiju. Možda hoćeš, možda nećeš, i to ne zavisi od toga koliko si dobra u ovome.
Nemoj očekivati da će ti antitela pasti na nulu. Kod većine ljudi neće, i to ne znači neuspeh.
Nemoj očekivati linearan napredak. Autoimune bolesti imaju talase. Imaćeš mesece kada je sve dobro i nedelje kada se pitaš zašto se uopšte trudiš.
Ali očekuj ovo: da ti se energija vrati u meri u kojoj si zaboravila da je imala. Da prestaneš da se budiš umorna posle devet sati sna. Da ti se digestija smiri. Da magla u glavi popusti. Da prepoznaješ šta ti pogoršava stanje pre nego što te obori. Da imaš osećaj da nešto u ovome zavisi od tebe.
To nije izlečenje. Ali je život u kome Hašimoto više nije glavni lik.
Hašimoto se ne leči. Ali se sa njim može živeti tako dobro da razlika između tebe od pre pet godina i tebe danas bude veća nego što bi bilo koja tableta mogla da napravi.
Ono što od tebe traži nije savršenstvo. Traži doslednost u malim stvarima, strpljenje sa tempom koji ne biraš i, možda najviše, prestanak rata sa sopstvenim telom.
Ako želiš konkretan plan, sa recepatima, nedeljnim jelovnicima, vodičem kroz suplementaciju i delom o tome kako da postupiš tokom pogoršanja, sve to sam sabrala u Hashimoto Cookbook.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara. Nemoj menjati terapiju, dozu ni uvoditi suplemente bez konsultacije sa svojim lekarom ili endokrinologom.
Plaćanje karticama obezbeđuje Raiffeisen banka a.d. Beograd. Sva plaćanja se obavljaju u dinarima (RSD).